ZLOSLUTNA BOLEST IZAZVANA PRIONIMA

Autor: Slavko Crnić

UVOD

Krajem 20. Vijeka se pojavila bolest nazvana Kravlje ludilo. Strah nije bio zbog poznavanja prirode bolesti, iako je ista najavljena već u Novom zavjetu (Jevanđelje po Jovanu) već zbog toga što niko nije mogao naslutiti razmjere širenja iste na ostale životinje i na ljude. Ni sada nije jasno dokle to seže i koje su nervne bolesti uzrokovane prionima, izazivačima Kravljeg ludila. Strah jednako opsjeda stručnu i laičku javnost.

Sva istraživanja u pravcu deskripcije same bolesti liče na maženje bijesnog psa po glavi. Osnovni uzroci su zataškani i govorilo se uglavnom o posledicama. Tješimo se da je sve zavrišeno uništenjem grla na kojima je vidan poremećaj i na kojima su vidni simptomi. Kada su se te bolesti (govori se samo o jednoj bolesti što nije tačno)  životinja i ljudi pojavile, skrilo se od javnosti stvarni obim i kako se sama bolest prenosi. Zašto? Na to treba neko drugi da da odgovor.

Znamo samo da se poslije toga mijenja terminologija u medicini, koja znači promjenu suštine i dovodi do spoznaje, da je medicina pa čak i medicinska nauka pala pod apsolutni uticaj profitne ekonomije, farmacije i lobija hrane. U samom djelovanju medicinskih ustanova se izbacuje termin „liječenje“ i uvodi novi termin „TRETMAN“.

Nećemo govoriti o tome kako je potpuno izbrisana odgovornost za pogrešne „tretmane“ i pogrešna liječenja sa smrtnim posledicama. Ovdje nećemo govoriti o neljudskom ispiranju mozga svih živućih ljudi kroz generacije s terminom „nije poznat lijek“ i sve češćim „nema lijeka“ do termina „neizlečiva bolest“. Potpuna predaja i veliki strah ljudi služi onom ko ga širi kako bi lakše manipulisao, ne samo sa bolesnima, već i njihovim porodicama i cijelom populacijom.  Ipak treba zapisati: farmacija ne traži uzroke, ne stvara preparate da bi se otklonili uzroci bolesti, već izrađuje sredstva za skrivanje simptoma!

Da bi se odigrala igra do kraja, čovjek se sve više i više udaljava od svemoguće prirode u kojoj postoji odgovor za sve i postoji lijek za sve. Program neuništivosti ljudske vrste-Božijeg stvaranja je u prirodi, a sve ostalo je nakaradno i lišeno svakih pozitivnih rezultata, sa jednim jedinim efektom: permanentno širenja straha!

Prvo je stvorena fama, opasnosti od gladi kako bi se prodavalo ono što nije hrana, zatim da je ljudi previše i da je planeta premala i presiromašna, a kada se sastave dvije poluge straha, onda to postaje mićno sredstvo i podloga za širenje miliona drugih strahova! Ko još može govoriti o bilo kakvoj slobodi ljudskog bića, ukoliko ga ne oslobodimo straha od gladi!

Zašto nastaje strah? Šta je podloga strahu? Odgovor je prost: iza straha stoji neznanje. Ono što znamo ne izaziva u nama strah. Zato je obrazovni sistem, ta najskuplja igranka, napravljen tako da se nauči kroz školovanje milion nepotrebnih stvari i ništa o onome što nam stvarno u životui treba. Zašto? Pa te nepotrebne stvari koje znamo, još više reprodukuju strah! Kada zgrmi na planini, ne pomaže vam ogromno znanje o statističkim metodama, već samo znanje kako se spasiti od udara groma. Nažalost, samo to vas nisu naučili.

Pa da se vratimo na temu o kojoj sada govorimo.

 

NOSILAC BOLESTI KOJI SE NIKAKVOM METODOM NE MOŽE UNIŠTITI-PRION

Prosto rečeno, prioni su vrste aminokiselina koje u svom trodimenzionalnom obliku nemaju ovojnicu. Šta god da radimo sa mesom, ostaju proteini nosioci i prionske aminokiseline koji se ne mogu razoriti na temperaturama obrade mesa da bi meso, kosti i ostali dijelovi životinja bili hrana. Proteini ostaju, odnosno aminokiseline, blokovi od kojih je građen sam protein (ima ih 20, od toga 8 esencialnih).

Ranije smo govorili o slobodnim radikalima i njihovoj šteti u živom organizmu u slučaju  manjka antioksidansa (antioksidansi sa slobodnim radikalima povećavaju imunitet, a bez slobodnih pojedinih radikala nema membranskog napona ćelija). Objasnili smo da slobodni radikal ima manjak elektrona i da od prvog alementa u strukturi jedinjenja aminokiseline oduzima elektron i time stvara lančanu reakciju jer će element kome je uzet elektron uzeti isti od sledećeg i tako razoriti aminokiselinu. Ovakve aminokiseline razaraju strukturu proteina i nastraje raspad sistema kojeg nazivamo bolešću. Da bi se zaštitili od slobodnih radikala i dobili od njih korist, moramo uzimati prirodne supstance koje se zovu antioksidansi! Ništa vještačko ne pomaže.

Šta je sa prionima, koja je sličnost istih sa slobodnim radikalima.

Prioni su aminokiselina s „manom“ – nemaju ovojnicu. Sve aminokiselina imaju ovojnicu kojom štite sebe kao građevni blok i druge aminokiseline od sebe, jer jedan protein ima odrđeni broj aminokiselina koje treba da sinergijski obavljaju svoju funkciju da bi protein obavio svoju ulogu života u živom biću. Dakle, proteini su osnov života svih živih bića, životinja, biljaka pa čak i nekih pojava koji se smatraju prapočetkom života.

Pogrešno je vjerovati da se proteini nalaze samo u namirnicama životinjskog porijekla. Još više je pogrešno vjerovati da čovjek može uzeti proteine iz hrane životinjskog porijekla. Ovo su već „mrtvi“ proteini i mogu se samo raspadati i ne mogu stvarati novi život. Kada vidite da vam je but u mesnici „narastao“ stojeći na kuki u hladnjači, promijenite ovo mišljenje! Šta se dešava sa aminokiselinama koje grade proteine mrtvog mesa? Raspadaju se! Raspadanje počinje propadanjem ovojnice i tako nastaje lančana reakcija. Za trenutak nastje variatitet aminokiseline koji se zove prion.

Kada takav prion unesemo kao hranu, nastaje lančana reakcija u našem organizmu i naše aminokiseline počinju da gube ovojnicu. Prvi na udaru je nervni sistem, koji postaje sunđerasta, amorfna masa i potpuno bez funkcije. Ovo smo zapamtili iz bolesti koja je nazvana bolaest ludila krava!

Kada smo pobili sve lude krave, da li smo zaustavili širenje bolesti ili imamo sve više i više oboljelih ljudi? Da li je bolest prenosiva sa čovjeka na čovjeka? Na žalost jeste. Zastrašujuće je povećanje nervnih bolesti izazvanih prionima. Kod nas se ne vode evidencije (kod nas nema istraživanja i nauke, kod nas se samo prepisuje) ali: Zaraza prionima kod ljudi i stoke je u porastu u: Britaniji, Francuskoj, Italiji, Irskoj, Portugaliji, Švajcarskoj, Njemačkoj, Danskoj, Kanadi, na Filklandima i u Omanu (u svim zemljama gdje se ova pojava prati, a naročito kod ljudi je izražena u Italiji, Francuskoj i Britaniji).

Koje su bolesti direktno izazvane prionima:

  • Krajcfeld-Jakobova bolest (veoma u porastu)
  • Gercman-Štrauslerov sindrom i
  • Kuru (Nova gvineja)

Bolest nastaje brzo, ali ponekad i poslije 30 godina. Prenosi se instrumentima, posuđem, odjećom dodirom, kontaktima (seksualnim i drugim) kontaktom sa mrtvima. Već smo rekli da ne postoji način dezinfekcije, jer ova vrsta priona ostaje u funkciji i poslije dezinfekcije na temperaturi od 3400C.

Utvrđeno je da se agens spongiformne encefalopatije prenosi instrumentima i jedini je način zaštite je da se svi instrumenti posebno pakuju i odlažu poslije samo jedne upotrebe.

Bolesti izazvane prionima su veoma teške, muke oboljelog su neizdržive, sredstava za smirenje ili olakšanje ne postoje (zahvaćen je nervni sistem). Više niko nije siguran da li je u pitanju Alchajmerova bolest, tremor ili neka druga, do sada, poznata bolest ili je je u pitanju samo vid prionske bolesti!

Od momenta pojave prvih simptoma, najdže je živio pacijent 23 mjeseca. Prosječna staros oboljelih je bila 28 godina. Izgleda da već majka u doba trudnoće prenosi na buduću bebu prione, pogrešno se hraneći, pa je pojava prionskih bolesti kod novorođenčadi i galopirajućem porastu.

 

Simptomi prionskih bolesti su sledeći:

  • Promjena navika (čudni prioriteti i redosledi radnji)
  • Neodoljiva potreba za velikim količinama proteina životinjskog porijekla,
  • Neuredan i problematičan san,
  • Poteškoće pri koncentraciji
  • Sporost u razmišljanju,
  • Gubitak pamćenja (rupe i prekidi u sjećanju),
  • Promijenjeno ponašanje,
  • Gubitak vida,
  • Gubitak kordinacije,
  • Grčevi i krutost mišića,
  • Napadi grčenja i grčeva,
  • Tremor povremeni i stalni,
  • Nemogućnost da osoba jede, da se sama oblači i koristi toalet

Sve ovo dovodi do iscrpljenosti i smrti oboljelog.

Šta dovodi do straha od prionskih bolesti i poteškoće u detekciji istih? Radi se o oboljenju nervnog sistema. To treba imati stalno na umu.

  • Neke prionske bolesti mogu da imaju veoma dug period inkubacije,
  • Kod velikog broja umrlih se tek poslije naknadne autopsije otkriva „sunđerasto“ tkivo i diagnostikuje prionska bolest,
  • Prionska bolest se može ranije utvrditi ispitivanjem cerebrospinalne tečnosti, a tim zahvatima se rijetko pribjegava.

Sličnost simptoma zbunjuje i dovodi do pogrešnih diagnoza

Prionska bolest, po svojim simptomima je najsličnija Alchajmerovoj bolesti. Oprez je radi prenosivosti, jer Alchajmer nije prenosiv, pa greška da se prionska bolest smatra Alhajmerom može bit kobna. Sličnosti su sledeće:

  • Obe predstavljaju bolest mozga,
  • Simptomi su toliko slični da se teško povuče razlika,
  • Uvijek i obe su smrtonosne,
  • Ne postoji krvni test koji može utvrditi jednu ili drugui bolest i
  • Što je najgore, utvrđuju se autopsijom.

Životinjski proizvodi koji prenose prionske bolesti

Ponekad smo spremni neosnovano tvrditi da su neka mesa zdravija od drugih. Greške su posledica medijskog uticaja i marketinga proizvođača, alo uglavnom, nema nikakve razlike kod uzimanja bilo kojeg proizvoda životinjskog porijekla kod rizika za oboljenje prionske i drugih bolesti koje prate ishranu artiklima životinjskog porijekla.

Tvorac je jasno postavio razliku: ni jedan izazivač bolesti koji egzistira na biljkama ne može da egzistira na životinjama i obrnuto. Ovdje je prag bezbijednosti čovjeka i svih drugih živih bića, ali bi čovjek malo jeo lešine, malo i svakim danom sve manje biljke, sjemenke.

Dakle izazivači prionskih bolesti su:

  • Sve namirnice životinjskog porijekla!

U prelaznom periodu promjene ishrane i u asimetričnim porodicama u kojima su jedni vegetarijanci a drugi mesojedi nije ni malo smanjena opasnost od bilo kojih infekcija pa ni prionske infekcije. Obroci se spremaju na istom pultu, upotrebljavaju se iste posude i isti pribori, što je dovoljno da se prenesu sve bolesti onih koji se hrane namirnicama životinjskog porijekla na ona koji su vegetarijanci. Naročito su opsni restorani u kojima se pripremaju i nude oba jelovnika.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s